Kомитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, било је експертско тело Владе СРЈ којег су чинили председник, заменик и седам чланова који су универзитетски професори кривично-правних наука, представници највиших правосудних институција или друге угледне личности. Уз њих, Kомитет је имао и своју стручну службу и спољне сараднике различитих специјалности. Основан је 1993. године, док је са радом престао у априлу 2003. године.

Задатак Kомитета је био да организује прикупљање и обраду податка о убиствима, тешким повредама тела, нарушавању физичког и душевног здравља цивилних лица, нападима на цивилно становништво, узимању талаца и колективном кажњавању, противзаконитом затварању и одвођењу у концентрационе логоре цивилног становништва, присиљавању на принудни рад, оштећењу или уништењу имовине становништва које није оправдано војним потребама, одузимању имовине становништву, нападима на објекте посебно заштићене међународним правом, убиствима, мучењима и нечовечном поступању према рањеницима, болесницима, санитетском особљу и члановима верских организација, убиствима, мучењима и нечовечном поступању према ухапшеницима и ратним заробљеницима, о оштећењу, уништењу и пљачкању културних и историјских споменика као и објеката намењених јавним и хуманитарним потребама, злоупотребама међународног права, кршењу основних људских права и слобода које признаје међународна заједница а које се тичу разлика у вери и националности, као и о извршиоцима, наредбодавцима и организаторима вршења злочина против човечности и међународног права и кривичним поступцима који су вођени или се воде против истих.

Комитет је прикупио и обрадио више од 25.000 докумената о злочинима почињеним над Србима у бившим републикама СФРЈ. Када је у питању Хрватска, истраживао је ратне злочине и злочине геноцида над Србима у Госпићу, Медачком џепу, Пакрачкој пољани, Вуковару, Западној Славонији, Крајини, логору Лора у Сплиту, затвору Керестинец у Загребу итд. Истраживао је и злочине над Србима на подручју Мостара, Дретеља (Чапљине), Коњица, Сарајева, Горажда, Вишеграда, Босанске Посавине, где је обрађено 27 логора, подручја где су пронађене масовне гробнице, као што је Мркоњић Град и низ других у БиХ.

Комитет је прикупљао и документацију о НАТО агресији на СР Југославију 1999. године, која је била обимна и детаљна. Један део тога је искоришћен 1999. године за израду мулти-медијалних база података на CD медијумима, на којим је су обрађивани догађаји и цивилна страдања у Алексинцу, Варварину, Новом Пазару и Сурдулици. Ти CD-ови су искоришћени као извор за израду овог сајта.